Град Београд има статус посебне територијалне јединице. Највећи део округа чине пољопривредна подручја. Северни део је препознатљив по ратарству и повртарству, док је у јужном делу више заступљено воћарство и виноградарство. Састоји се од 17 општина: Чукарица, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Вождовац, Врачар, Земун, Звездара, Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот и Сурчин.
Подручје Београда има изузетне услове за развој пољопривредне производње. Према попису регистровано је преко 33.000 пољопривредних газдинстава и то највише у Обреновцу, Младеновцу, Лазаревцу и Гроцкој. 79% структуре обрадивог земљишта чине оранице и баште, док 10% воћњаци и виногради. Највише обрадивих пољопривредних површина има у Обреновцу и Палилули, док се у Гроцкој становништво претежно бави воћарством.
Процењује се да се на подручју Београда простире око 221.000 ха обрадивих површина. Виноградарство и воћарство заузимају око 3.500 ха, док повртарство и ратарство преко 178.500 ха, од чега је само 58% површина под житом, док поврће заузима свега 13%. Поред жита доста се гаји крмно и индустријско биље. Од индустријског биља доминирају шећерна репа, сунцокрет, соја и уљана репица.
Значајан сектор пољопривредне производње представља воћарство и виноградарство. Доминира јабучасто воће и грожђе. Код воћа највише је заступљено коштичаво воће око 68% и то претежно шљива преко 30%, док је вишња заступљена око 10%. На територији Београда најмање је заступљено језграсто воће, односно орах и лешник. Значајна је и производња јагодичастог воћа, посебно јагоде, малине и купине.
На Велетржницу Београд из околине Београда долазе: јагода, мушмула, вишња, марела, трешња, бела трешња и трешња докторка, јабука (црвени и златни делишес, глостер, грени смит, јонаголд, јонатан, кожара, летња и муцу), карфиол, свеж и кисели купус, шампињони, буковача, празилук, ротквица, блитва, млади црни и бели лук, лук сребрењак, зеље и боранија.
&нбсп;
