Моравички округ се налази у централном делу земље у оквиру ког се налазе: Чачак, Горњи Милановац, Лучани и Ивањица.
Погодан географски положај и плодна котлина Западне Мораве погодни су за развој различитих грана пољопривреде. Процењује се да се у моравичком округу обрадива површина простире на око 125.000 ха, од чега воћарство заузима 17.000 ха, док повртарство и ратарство 56.000 ха. Ово подручје је познато по великим воћним засадима. Чачак и Горњи Милановац чине око 75% пољопривредних површина. Најзначајнија повртарска култура је свакако кромпир и гаји се у свим деловима.
Брдски предели чачанског краја познати су по засадима јабуке, шљиве, брескве, кајсије, крушке и трешње, док се знатно мање гаји орах и лешник. У котлини Западне Мораве заступљена је углавном производња поврћа: кромпира, купуса, паприке и краставца, док се нешто мање под засадима може наћи и црни лук, зелена салата, парадајз и корнишони.
У Горњем Милановцу је погодна производња јабуке и шљиве, док од поврћа је највише заступљен кромпир. Ивањица је погодна за производњу шумског воћа и позната по производњи малине и кромпира.
У Лучанима ратарство представља значајну грану пољопривреде. Повртарство је мање развијено и производња се углавном одвија на отвореном простору. Приметан је и пораст пластеника али они углавном тренутно задовољавају само сопствене потребе. Од поврћа најзначајнија култура је кромпир, која има веома дугу традицију производње на простору Драгачева, док од ратарских култура су заступљене пшеница и кукуруз. Од воћа највише се гаје шљива, јабука, крушка, јагода и малина. Последњих година површине под малинама се повећавају.
Моравички округ има ниску заступљеност органске производње, док за развој органске производње веома су погодна брдско-планинска села чачанског краја.
На Велетржницу Београд из моравичког округа долазе: шљива, јагода, парадајз, паприка шиља, недозрела паприка, купус, бели и розе кромпир.
&нбсп;
