Подунавски округ се налази у централном делу земље у оквиру ког се налазе: Смедерево, Смедеревска Паланка и Велика Плана.
Подунавски регион има повољне услове за развој пољопривреде: квалитетно земљиште, повољне климатске и хидролошке услове.
Процењује се да се у подунавском округу обрадива површина простире на преко 73.000 ха, од чега виноградарство и воћарство заузимају око 7.000 ха, док повртарство и ратарство преко 62.000 ха.
На територији општине Смедерево ратарством и повртарством се бави преко 5.700 пољопривредних газдинстава, док воћарством скоро 3.000. Највећу површину заузима засад кукуруза, пшенице, јечма, сунцокрета, уљане репице и соје. Од воћа највише се гаје бресква, нектарина и јабука, док знатно мање шљива, вишња, крушка и кајсија.
Ова област се може поделити на моравски део где преовлађују плодна земљишта и доминантно је ратарство, повртарство и сточарство, дунавско-шумадијски део где је терен благо заталасан и ту преовлађује воћарство и виноградарство.
На подручју Смедерева негује се Смедеревка, аутохтона сорта винове лозе. Гаји се у свим подручјима и од ње се производе стона квалитетна вина. На територији Смедерева тренутно је заступљена на 40% укупних површина под виноградима. Предност бављена пољопривредном производњом је и близина града Београда као највећег потрошачког центра.
У Великој Плани у оквиру пољопривреде највише су заступљени ратарство и сточарство. Већа је заступљеност житарица, него индустријског биља. Од житарица највише се гаји кукуруз и пшеница на око 65% укупне пољопривредне површине. Просечан годишњи принос је око 4 т пшенице и 7 т кукуруза по хектару. Од осталих култура гаји се крмно биље и поврће, док су шећерна репа и сунцокрет заступљени свега 3%. Поврће се углавном гаји на отвореном.
На Велетржницу Београд из подунавског округа долазе: аронија, бресква, нектарина, кајсија, дуња, грожђе (бело, црно и винско), јабука (ајдаред, црвени и златни делишес, грени смит, јонаголд, јонатан, мерлоз, кожара и муцу), крушка, вишња и марела.
&нбсп;
