Историју једног града, земље и народа, чини скуп чињеница о значајним сегментима друштвеног живота. Од првог стварања вишка производа (у економском смислу) трговина представља једну од најзначајнијих извора средстава за живот, као могућност сусретања људи и повезивања цивилизација.

Од самог почетка, трговина се одвијала на месту где је роба произведена, али и на посебним местима која су за ту трговину предвиђена. Тако су почела да настају и посебна места за трговину на велико.

Према писаним сведочењима прва пијаца је настала 1824. године. Стотину година касније отворена је пијаца Бајлони, која је најпре радила као кванташка пијаца.

Како се град ширио, тако је расла потреба за одговарајућом локацијом, која с обзиром на специфичне захтеве у погледу услова за обављање трговине на велико, мора бити удаљена из ужег градског језгра. Тако после Другог светског рата и опоравка земље градска кванташка пијаца налазила се у насељу Мали Мокри Луг, на ободу града.

Последње деценије прошлог века Кванташка пијаца сели се на други крај града, у непосредној близини аутопута, Нови Београд (Блок 53).

На овој локацији данас се налази Велетржница Београд, привредни субјекат у интезивној експанзији. Велетржнице немају дугу традицију код нас, јер су за разлику од пијаца на мало, настале током последње две деценије двадесетог века.

На овој локацији, најпре се на асфалтираном платоу, одвијала трговина из камиона, а на прагу уласка у 21. век изграђен је објекат на четири етаже, где су смештени продајни објекти (локали), магацински простори и канцеларије.