Шумадијски округ се налази у централном делу земље у оквиру ког се налазе: Крагујевац, Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Рача и Топола.
Шумадија се сврстава у ред аграрно-индустријски најразвијенијих региона Србије, поред Поморавља. Ратарство и сточарство су традиционалне гране привреде, погодна је за гајење кукуруза и свих врста поврћа. Веома успешно се гаје: пшеница, кукуруз, јечам, шећерна репа и крмно биље.
Процењује се да се у шумадијском округу обрадива површина простире на око 180.000 ха, од чега виноградарство и воћарство заузимају око 30.000 ха, док повртарство и ратарство преко 120.000 ха. Пољопривредна производња у шумадијском округу је специјализована за производњу шљиве и малине, док од поврћа познат је по производњи кромпира, купуса и шаргарепе. Најзаступљенији усеви су кукуруз, нешто мање пшеница и крмно биље. Регистрован број пољопривредних газдинстава у шумадијској области је нешто мање од 27.000, док пољопривредно земљиште које се користи простире се на 112.000 ха.
У Шумадији постоје села у општини Топола која су се специјализовала само у производњи воћа и то на поседима већим од 10 ха и од воћа најзаступљеније су јабука, бресква и шљива. Виноградарство такође има дугу традицију у општини Топола и у последње време приметан је пораст произвођача вина.
У шумадијској области само око 26% пољопривредних газдинстава користи подстицајна средства у виду субвенција, док се процењује да услуге саветодавне стручне службе користи само 14%. 13 пољопривредних газдинстава се бави органском производњом и то највише узгојем житарица и кромпира.
2019. године остварено је значајно повећање извоза млечних производа и вина, а ракија је добила географску ознаку што је веома значајно за повећање производње, извоза и брендирања Шумадије као значајне аграрне регије.
На Велетржницу Београд из шумадијског округа долазе: црно, бело и винско грожђе, јабука (златни и црвени делишес, глостер, грени смит, јонаголд, јонатан и кожара) и крушка.
&нбсп;
&нбсп;
