Мачвански округ се налази у западном делу земље у оквиру ког се налазе: Лозница, Шабац, Богатић, Коцељева, Владимирци, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија.

Основни потенцијал Мачве је пре свега квалитетно земљиште које је погодно за све врсте пољопривредне производње. У мачванском округу највећи потенцијал у пољопривреди има град Шабац, док су у Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији претежно заступљене шуме, ливаде и пашњаци. Процењује се да се у мачванском округу обрадива површина простире на око 226.500 ха, од чега воћарство заузима преко 11.500 ха, док под виноградима је мање од 95 ха. На повртарство и ратарство одлази преко 170.000 ха.

У мачванском округу најзаступљенији је кукуруз, следе сунцокрет и соја, док је на трећем месту поврће. Највише ораница, врхунске плодности се могу наћи у општинама Богатић, Владимирци и град Шабац. Уз највећу производњу ратарских култура, значајне површине мачванског округа се користе и за производњу крмног биља, док је у брдским подручјима карактеристично воћарство.

Последњих година се бележи знатно повећање у производњи пшенице, на најбољим газдинствима се пшеница сади и на површинама преко 7 ха. Поред пшенице раст бележи и производња јечма, док мање површина заузима овас. У сваком селу мачванског региона може се наћи мања или већа површина под сојом и дуваном. Свакако соја заузима прво место у производњи индустријског биља и простире се на површини од 1.600 ха. У мачванском округу од поврћа највећу површину заузима кромпир око 240 ха, затим следе: краставац, купус, кељ и парадајз. Производња поврћа се врши како у заштићеном простору тако и на отвореном пољу. У заштићеном простору доминира производња парадајза, паприке, краставца и зелене салате, док на отвореном се највише гаји кромпир, купус, црни и бели лук и лубеница.

Од воћа у мачванском округу највише површине је под шљивом 1.030 ха, затим следе вишња, малина, јагода и купина. Последњих година је уочљиво повећање јагодичастог воћа, а Шабац се налази на првом месту у Републици Србији по површинама које су под засадом јагода. Такође се повећавају засади шљиве и вишње које су интересантне за прераду и извоз, док се знатно мање у овом делу Србије гаје трешња, јабука и крушка, али се такође примећује и њихов благи пораст производње.

На Велетржницу Београд из мачванског округа долазе: боровница, купина, јагода, лубеница, грашак, келераба, кељ, млади розе кромпир, купус и зелена салата.

Сремски округ се налази у југоисточном делу земље у оквиру ког се налазе: Сремска Митровица, Шид, Инђија, Ириг, Рума, Стара Пазова и Пећинци.

Процењује се да се у сремском округу обрадива површина простире на око 229.000 ха, од чега виноградарство и воћарство заузимају преко 6.000 ха, док повртарство и ратарство преко 213.000 ха. Од целокупног обрадивог земљишта чак 72% заузимају житарице, док 20% је индустријско биље. Доминантна пољопривредна култура је кукуруз, који је заступљен на преко 41% укупне површине. Након кукуруза следе: пшеница, шећерна репа, поврће и крмно биље.

У сремском округу заступљено је преко 29.300 пољопривредних газдинстава. Производња на подручју сремског округа је заснована на модерној технологији са употребом савремене механизације и веома малим учешћем живог рада, што омогућава постизање врхунских приноса, за разлику од неразвијенијих делова Србије.

У Старој Пазови обрадиво земљиште се простире на 30.000 ха на ком се гаје углавном ратарске културе.

На Велетржницу Београд из сремског округа долази: лубеница, ајдаред и јонаголд, трешња, бела трешња и трешња докторка, хумус, рукола и паприка бабура.

&нбсп;

Јужнобанатски округ се налази у северном делу земље, односно у југоисточном делу северне покрајне у оквиру ког се налазе: Панчево, Вршац, Пландиште, Опово, Ковачица, Алибунар, Бела Црква и Ковин.

Пољопривредне површине јужнобанатског округа заузимају скоро 81% територије. Процењује се да се у јужнобанатском округу обрадива површина простире на 312.000 ха, од чега виноградарство и воћарство заузимају преко 5.000 ха, док повртарство и ратарство око 300.000 ха. На ораницама је највише заступљено жита, које заузима око 60% обрадивих површина, затим следи индустријско биље, поврће и крмно биље.

Прерада воћа је заступљена на територији Беле Цркве, Пландишта, Вршца и Панчева и укупни капацитети хладњача се крећу преко 30.000 тона смрзнутог воћа и поврћа.

На територији Панчева највише је заступљена производња кукуруза, пшенице, шећерне репе и сунцокрета. Од воћа преовлађује производња јабуке и шљиве.

Општина Пландиште је такође значајна за јужнобанатски округ и од пољопривредних делатности, доминантна је ратарска производња. Најзначајнија је производња пшенице, кукуруза, соје и сунцокрета. Значајно место заузима и воћарство, док производња поврћа, зачинског и лековитог биља је нешто нижа. Поврће се углавном производи за сопствене потребе.

На Велетржницу Београд из јужнобанатског округа долазе: блитва, цвекла, грашак, карфиол, млади розе кромпир, млади бели и црни лук, лук сребрењак, пашканат, першун, першун лист, прокељ, спанаћ, шаргарепа (индустријска, веза и шаргарепа зелен веза) и диња.

&нбсп;

Средњобанатски округ се налази у североисточном делу земље у оквиру ког се налазе: Зрењанин, Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште и Сечањ.

Процењује се да се у средњобанатском округу обрадива површина простире на око 50.000 ха. Поред ратарства као основне пољопривредне гране у средњобанатском региону развијено је и сточарство, воћарство и рибарство. Највише се гаје: кукуруз, пшеница и сунцокрет, док од поврћа су највише заступљени кромпир и кукуруз шећерац.

Зрењанин располаже са преко 63.500 ха обрадивог земљишта које заузима око 83% територије града. Најзаступљенија је производња жита, затим индустријског и крмног биља. Производња поврћа, воћа, винове лозе, ароматичног и лековитог биља чини 1% укупног пољопривредног земљишта. Заступљена је органска производња житарица на површини од 16 ха, док органска производња поврћа се простире на мање од 6 ха.

Општина Сечањ располаже са око 38.000 ха обрадивог земљишта које заузима око 72% територије те општине. Ратарство је основна пољопривредна грана и од укупне површине обрадивог земљишта гајење ратарских и повртарских култура се простиру на скоро 36.000 ха. Највише се гаје пшеница, кукуруз, сунцокрет и соја, али су у знатној мери заступљене и шећерна репа, уљана репица, овас, детелина и луцерка. Од поврћа највише су заступљени: кромпир, грашак, кукуруз шећерац и боранија. На територији општине Сечањ постоје и рибњаци за производњу конзумне рибе који се простиру на површини од 3.000 ха.

Део средњобанатског округа чини и општина Нова Црња у којој се биљна производња простире на скоро 25.000 ха пољопривредних површина, што чини 1,38% укупног пољопривредног земљишта у Војводини. 24.500 ха чине оранице, док воћњака и винограда има веома мало. Површина винограда се простире на свега 30 ха.

На Велетржницу Београд из средњобанатског округа долазе: /

&нбсп;

Севернобанатски округ се налази у северном делу земље у оквиру ког се налазе: Кикинда, Кањижа, Сента, Ада, Чока и Нови Кнежевац.

Процењује се да се у севернобанатском округу обрадива површина простире на преко 204.000 ха, од чега само повртарство и ратарство чини преко 176.000 ха. Највећа површина је засејана житом, пшеницом и јечмом, затим следе кукуруз, шећерна репа и сунцокрет. Структура пољопривредног земљишта омогућава квалитетан принос повртарских култура посебно пасуља и кромпира. Производња лековитог и зачинског биља производи се на 330 ха.

Општина Кикинда располаже великим површинама пољопривредног земљишта и по проценту пољопривредне површине налази се изнад просека како у Војводини, тако и у севернобанатском округу. Укупна површина пољопривредног земљишта у Кикинди износи преко 70.000 ха. Као и у целом севернобанатском округу, тако и у Кикинди највише се гаје житарице, затим следи индустријско биље.

Обрадиво земљиште у Кањижи се простире на преко 27.000 ха, од тога доминира производња житарица, затим следи индустријско и крмно биље, поврће заузима површину на око 2.000 ха, док воћњаци и виногради на свега 900 ха. На простору Кањиже могу се поделити три пољопривредне области: пешчано подручје на ком постоји могућност за гајење грожђа,воћа, кромпира и осталог поврћа. Лесна полеђина која погодује производњи индустријских биљака као што су пшеница, кукуруз, шећерна репа, сунцокрет и индустријска паприка. Лесна тераса која има такав састав земљишта који погодује свим пољопривредним културама. Производња поврћа се простире на 1.200 ха и најдоминантнија је производња паприке, парадајза, краставца, зелене салате, ротквице, шаргарепе и кромпира.

На Велетржницу Београд из севернобанатског округа долазе: /

&нбсп;

Јужнобачки округ се налази у Панонској низији, обухвата део јужне Бачке и северног Срема у оквиру ког се налазе: Нови Сад, Бачки Петровац, Бачка Паланка, Сремски Карловци, Темерин, Тител, Беочин, Бечеј, Бач, Врбас, Жабаљ и Србобран.

Процењује се да се у јужнобачком округу обрадива површина простире на 310.000 ха, од чега виноградарство 2.300 ха.

Сектор пољопривреде у јужнобачком округу је добро развијен, располаже добрим пољопривредним ресурсима, квалитетним пољопривредним земљиштем и великим бројем пољопривредних газдинстава. Највеће учешће у извозу пољопривредних производа заузима кукуруз, затим следе пшеница, семе сунцокрета и соја. На територији Новог Сада последњих година су забележене мање површине под ораницама, баштама и виноградима, док су повећане пољопривредне површине под воћњацима.

Према подацима Привредне коморе јужнобачког округа највећи број пољопривредних предузећа се бави гајењем: жита, уљарица, поврћа, коренастих и кртоластих биљака, јабучастог и коштуњавог воћа. Према подацима пописа пољопривреде површина под житима у Новом Саду се креће нешто мање од 19.000 ха, што представља преко 56% земљишта под ораницама и баштама на територији Новог Сада. Последњих година у јужнобачком округу примећује се да је све више интересовања за гајењем соје и на пољопривредним површинама се углавном гаје домаће сорте које су селектоване у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Поред соје расте и производња уљане репице, док је производња сунцокрета била нешто мања него претходних година.

Од поврћа у јужнобачком округу су заступљене све значајне врсте, посебно: кромпир, купус, паприка, шаргарепа и црни лук. Производња се одвија на отвореном пољу, која је иначе доминантна у овом региону али и под пластеницима. Значајне врсте воћа које се гаји су јабука, шљива, кајсија и лешник. Агроеколошки услови за производњу воћа и грожђа значајно су повољнији у насељима који припадају фрушкогорском рејону, где се као предности наводе близина Дунава и већа надморска висина.

Органском производњом на подручју Новог Сада бави се 11 пољопривредних газдинстава, а површина под органском производњом обухвата свега 86 ха и највише се гаји жито и поврће.

На Велетржницу Београд из јужнобачког округа долазе: црно и винско грожђе.

&нбсп;

&нбсп;

Севернобачки округ се налази у југоисточном делу земље у оквиру ког се налазе: Суботица, Бачка Топола и Мали Иђош.

Процењује се да само у Суботици обрадива површина се простире на око 84.500 ха, од чега виноградарство и воћарство заузимају око 4.000 ха, док повртарство и ратарство око 80.500 ха. Доминирају житарице на 55.000 ха, следи индустријско и крмно биље, док је поврће заступљено на око 2.000 ха.

Суботица обухвата територију на којој се налази 37.500 газдинстава. Суботица је позната у производњи органске хране, као и производњи вина и сокова. Воћњаци заузимају површину до 4% пољопривредног земљишта и углавном се простиру на територији суботичко-хорхошке пешчаре.

Приметно је, на основу пописа да је проценат пољопривредног становништва у односу на укупан број становништва изнад просека у Бачкој Тополи. У Бачкој Тополи доминирају оранице са око 98%, док 1% је под воћњацима и виноградима. Приметно је да се последњих година површине под воћњацима и виноградима повећавају. Ова општина остварује приходе изнад републичког просека и у производњи кукуруза и пшенице.

Подручје општине Мали Иђош располаже врло квалитетним пољопривредним земљиштем и то је подручје на ком успева све од воћа, поврћа, свих врста жита и кукуруза, као и винове лозе.

На Велетржницу Београд из севернобачког округа долазе: /

&нбсп;

Западнобачки округ се налази у југоисточном делу земље у оквиру ког се налазе: Сомбор, Апатин, Оџаци и Кула.

Процењује се да се у западнобачком округу обрадива површина простире на око 185.000 ха, у оквиру ког је доминантна производња житарица, затим следи производња индустријског биља, крмног биља и након тога воћа и поврћа. Од тога преко 122.000 ха је под житом, нешто мање од 49.000 ха су засади индустријског биља, док се поврће простире на 8.000 ха.

Сомбор има најзаступљенију ратарску производњу, пољопривреда је заступљена у свих 17 катастарских општина и регистровано је око 8.400 пољопривредних газдинстава. Обрадиве површине заузимају око 95.000 ха што чини скоро 6% региона Војводине. Површине под воћњацима и виноградима су веома мало заступљене, до 5% пољопривредних површина и то претежно у 3 катастарске општине, док у осталим је мање од 1%. Поврће се гаји на свега 339 ха. Воћарство и виноградарство се простире на свега 580 ха и од воћа доминирају шљиве и јабуке, затим следе кајсије и вишње.

На територији општине Апатин регистровано је преко1.700 пољопривредних газдинстава. 59% земљишта је под житом. Кукуруз и пшеница су најзаступљеније културе, након њих следи у знатно мањим количинама јечам, раж и овас. Од индустријског биља доминира шећерна репа, соја и сунцокрет.

На Велетржницу Београд из западнобачког округа долазе: /

&нбсп;

Град Београд има статус посебне територијалне јединице. Највећи део округа чине пољопривредна подручја. Северни део је препознатљив по ратарству и повртарству, док је у јужном делу више заступљено воћарство и виноградарство. Састоји се од 17 општина: Чукарица, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Вождовац, Врачар, Земун, Звездара, Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот и Сурчин.

Подручје Београда има изузетне услове за развој пољопривредне производње. Према попису регистровано је преко 33.000 пољопривредних газдинстава и то највише у Обреновцу, Младеновцу, Лазаревцу и Гроцкој. 79% структуре обрадивог земљишта чине оранице и баште, док 10% воћњаци и виногради. Највише обрадивих пољопривредних површина има у Обреновцу и Палилули, док се у Гроцкој становништво претежно бави воћарством.

Процењује се да се на подручју Београда простире око 221.000 ха обрадивих површина. Виноградарство и воћарство заузимају око 3.500 ха, док повртарство и ратарство преко 178.500 ха, од чега је само 58% површина под житом, док поврће заузима свега 13%. Поред жита доста се гаји крмно и индустријско биље. Од индустријског биља доминирају шећерна репа, сунцокрет, соја и уљана репица.

Значајан сектор пољопривредне производње представља воћарство и виноградарство. Доминира јабучасто воће и грожђе. Код воћа највише је заступљено коштичаво воће око 68% и то претежно шљива преко 30%, док је вишња заступљена око 10%. На територији Београда најмање је заступљено језграсто воће, односно орах и лешник. Значајна је и производња јагодичастог воћа, посебно јагоде, малине и купине.

На Велетржницу Београд из околине Београда долазе: јагода, мушмула, вишња, марела, трешња, бела трешња и трешња докторка, јабука (црвени и златни делишес, глостер, грени смит, јонаголд, јонатан, кожара, летња и муцу), карфиол, свеж и кисели купус, шампињони, буковача, празилук, ротквица, блитва, млади црни и бели лук, лук сребрењак, зеље и боранија.

&нбсп;

Косовскопоморавски округ се налази у јужном делу земље, у оквиру ког се налазе: Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане и Витина.

Процењује се да се у косовскопоморавском округу пољопривредне површине простиру на 20.500 ха. На нивоу српских општина заједно у косовскопоморавском и пећком округу регистровано је свега 9 пољопривредних газдинстава.

Ново Брдо је најмања општина на нивоу покрајне , климатски услови су повољни за развој пољопривредне производње и сточарства. Гњилане и Витина заузимају по 350 ха под ораницама.

На Велетржницу Београд из косовскопоморавског округа долазе: /

&нбсп;